Kako izabrati sport za decu i koliko kretanja im treba

Sport za decu treba pre svega da bude igra, a tek onda trening. Školarcima treba najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno, mlađoj deci još više kretanja tokom celog dana, a sport neka dete izabere samo i neka u osnovnoj školi isproba više različitih aktivnosti pre nego što se odluči za jednu.

Koliko kretanja je potrebno deci

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije, koje prenose i instituti za javno zdravlje u regionu, vrlo su jasne: kretanje treba da bude svakodnevno, a ne samo na treningu dva puta nedeljno. Kod mlađe dece računa se svako kretanje tokom dana, a kod školaraca pre svega ono od kog se zadišu.

Sat kretanja ne mora da bude jedan sat treninga. Računa se i pešačenje ili vožnja bicikla do škole, igra na odmoru, jurke na igralištu i popodnevni fudbal sa drugarima. Detaljne preporuke za najmlađe (na slovenačkom) nalaze se u brošuri slovenačkog NIJZ-a o fizičkoj aktivnosti dece do 5. godine.

Sportovi za decu po uzrastu

Ne postoji jedan najbolji sport. Različiti sportovi za decu razvijaju različite sposobnosti, pa je u prvim godinama najpametnije da dete upozna što više vrsta kretanja: trčanje, skakanje, penjanje, plivanje, bacanje i hvatanje lopte.

Od 2. do 5. godine: kretanje kroz igru

U tom uzrastu ne treba tražiti klub. Dovoljni su igralište, šetnje u prirodi, guralica, bicikl, sanke i plivanje sa porodicom. Mnogi vrtići imaju programe fizičkih aktivnosti; u Sloveniji je to, na primer, program Mali sonček za decu od 2. do 6. godine. Za početak organizovanog vežbanja dobre su igraonice, ples, opšta sportska gimnastika i kursevi plivanja.

Od 6. do 9. godine: osnovna motorička azbuka

To je period kada deca brzo uče nove pokrete. Najkorisnija je opšta sportska škola koja spaja više sportova:

• atletika – trčanje, skokovi i bacanja temelj su gotovo svih drugih sportova;
• gimnastika i ples – ravnoteža, gipkost i osećaj za telo;
• plivanje – sigurnost u vodi i vežba za ceo organizam;
• igre s loptom – fudbal, košarka, odbojka i rukomet za timski rad;
• sportovi s reketom – stoni tenis, badminton i tenis za koordinaciju oko–ruka.

Škole nude i vannastavne sportske aktivnosti i sekcije, koje su često najjeftiniji i vremenski najpraktičniji izbor.

Od 10. godine: izbor sporta

Krajem nižih razreda deca obično već znaju šta ih raduje. Tada je dobro vreme za redovne treninge u klubu, ali i dalje bez pritiska na rezultat. Poželjno je da dete uz glavni sport zadrži i neki drugi oblik kretanja.

Kako izabrati sport za dete

Pedagozi i direktori škola roditeljima savetuju nekoliko jednostavnih pravila kojima se izbegava većina razočaranja:

1. Neka izabere dete. Ponudite mu više mogućnosti i odvedite ga na probni trening, a odluku prepustite njemu. Deca brzo osete šta roditelji žele i treniraju da bi im ugodila.
2. Jedna do dve aktivnosti. Zajedno sa ostalim popodnevnim obavezama ne bi trebalo da ih bude više, inače nestane vremena za slobodnu igru i odmor.
3. Izdržite do kraja sezone. Kada se dete upiše, neka trenira najmanje do kraja školske godine, a onda može da se odluči drugačije.
4. Proverite trenera. Dobar trener decu hvali za trud, ne samo za pobede, i trening prilagođava uzrastu.
5. Mislite na logistiku. Trening blizu kuće ili škole i razumna članarina znače da će dete moći da istraje godinama.

Stoni tenis kao sport za decu

Stoni tenis je dobar primer sporta koji dete može da igra ceo život. Razvija brzu reakciju, koordinaciju oko–ruka, ravnotežu i brz rad nogu, a istovremeno traži koncentraciju i taktičko razmišljanje. Pošto je reč o beskontaktnom sportu, pogodan je i za decu kojoj se ne dopadaju timski sportovi sa mnogo fizičkog kontakta.

Za početak ne treba skupa oprema: dovoljni su reket za početnike, nekoliko loptica i sportske patike. Sto je visok 76 centimetara, pa je dobro da dete udobno dosegne iznad njega i da ume da prati lopticu. Mnoga deca stoni tenis prvi put upoznaju kod kuće, u školi ili na kampovanju, a zatim nastave u klubu.

Kretanje za decu i porodicu

Najjači uzor su roditelji. Deca čiji se roditelji redovno kreću sport češće prihvataju kao nešto samo po sebi razumljivo. Rekreacija za decu može da bude sasvim jednostavna i ne mora mnogo da košta:

• vikend izleti na planinu ili tematskim stazama,
• vožnja bicikla po biciklističkim stazama i šumskim putevima,
• klizanje, sankanje i skijaško trčanje zimi,
• igre s loptom, frizbijem ili reketima u parku,
• porodična partija stonog tenisa na javnom stolu ili kod kuće.

Takve sportske aktivnosti za decu nisu takmičenje, već zajedničko vreme. Upravo zato deca uz njih često zavole kretanje.

Prerana specijalizacija i znaci preopterećenja

Istraživanja pokazuju da rana specijalizacija u jednom sportu ne donosi bolje dugoročne rezultate, ali povećava rizik od povreda usled preopterećenja, stresa i sagorevanja. Zato stručnjaci ne preporučuju ozbiljno takmičarsko treniranje u prvim razredima osnovne škole.

Budite oprezni ako dete:

• često se žali na bolove u zglobovima, petama ili leđima,
• pred trening postaje mrzovoljno ili traži izgovore,
• stalno je umorno ili lošije spava,
• posle poraza pokazuje jaku anksioznost ili lošu sliku o sebi.

U tom slučaju razgovarajte sa detetom i trenerom i smanjite opterećenje. Dugotrajne bolove neka pregleda lekar.

Česta pitanja

Sa koliko godina dete treba da počne sa sportom?

Sa kretanjem odmah, sa organizovanim opštim vežbanjem oko 4. ili 5. godine, a sa ozbiljnijim treningom jednog sporta obično tek posle 9. ili 10. godine.

Koji je sport najbolji za decu?

Onaj koji dete raduje. U prvim godinama najkorisniji su raznovrsni sportovi poput atletike, plivanja, gimnastike, igara s loptom i sportova s reketom.

Koliko treninga nedeljno je dovoljno?

Za mlađe školarce dovoljna su dva do tri treninga nedeljno, uz najmanje sat slobodnog kretanja i igre svaki dan.

Šta uraditi ako dete želi da prestane da trenira?

Mirno porazgovarajte zašto, na primer zbog trenera, drugara ili dosade. Ako je moguće, neka završi sezonu, a zatim neka isproba drugi sport.