Dužina maratona iznosi tačno 42,195 kilometara (26 milja i 385 jardi). Taj neobičan broj potiče sa Olimpijskih igara u Londonu 1908. godine, a zvanično ga je međunarodni atletski savez potvrdio 1921. Od tada svaka zvanična maratonska staza na svetu mora biti duga upravo toliko – nikada manje.
Koliko je dug maraton u poređenju sa drugim razdaljinama
Na uličnim trkama najčešće se srećemo sa četiri razdaljine. Maraton je najduža standardna disciplina, a sve duže spada u ultramaratone.
| Razdaljina | Kilometri | Milje (otprilike) |
|---|---|---|
| Trka na 5 km | 5 | 3,1 |
| Trka na 10 km | 10 | 6,2 |
| Polumaraton | 21,0975 | 13,1 |
| Maraton | 42,195 | 26,2 |
| Ultramaraton | više od 42,195 | više od 26,2 |
Polumaraton je tačno polovina maratona, pa i on ima »neokruglu« dužinu. Kada organizatori napišu »42 km« ili »21 km«, to je samo pojednostavljenje – izmerena staza je uvek puna razdaljina.
Odakle 42,195 km: od legende do Londona
Ime trke dolazi od grčkog grada Maratona. Prema legendi, glasnik Fidipid trčao je od bojišta kod Maratona do Atine, objavio pobedu nad Persijancima i zatim iscrpljen umro. Kada su 1896. u Atini održane prve moderne Olimpijske igre, u njegov spomen organizovana je trka duga oko 40 kilometara.
Narednih godina dužina nije bila ujednačena. Presudne su bile Igre u Londonu 1908: start je premešten ispred zamka Vindzor kako bi trku mogla da gledaju kraljevska deca, a cilj je ostao ispred kraljevske lože na stadionu Vajt Siti. Staza je tako imala 26 milja i 385 jardi, odnosno 42,195 km. Međunarodni atletski savez (danas World Athletics) prihvatio je tu razdaljinu 1921. kao zvaničnu dužinu maratona.
Kako se meri zvanična maratonska staza
Zvanične staze se ne mere GPS-om, već biciklom na čijem je prednjem točku mehanički brojač (tzv. Džonsov brojač). On broji obrtaje točka, a merilac ih pretvara u metre. Pošto se obim točka menja sa temperaturom i pritiskom u gumi, bicikl se pre i posle merenja kalibriše na precizno izmerenoj deonici dugoj od 600 do 1000 metara.
Merilac vozi po najkraćoj liniji kojom može da prođe trkač – krivine dakle seče sa unutrašnje strane. Staza nikako ne sme biti kraća od propisane, pa je u praksi radije nekoliko metara duža.
Zašto sat pokaže više od 42,2 km
Većina trkača na cilju na satu vidi 42,5 km ili više. Razloga je nekoliko:
- u gužvi ne trčite idealnom linijom, već obilazite druge trkače i šire ulazite u krivine,
- GPS signal skače među visokim zgradama, ispod mostova i u tunelima,
- sat beleži tačke u razmacima, pa se greške sabiraju.
Pri planiranju tempa zato računajte sa punom razdaljinom i malo rezerve i ne oslanjajte se samo na kilometre koje pokazuje sat.
Svetski rekord u maratonu: ko je najbrži
Na Londonskom maratonu 26. aprila 2026. Kenijac Sabastijan Sava prvi je u zvaničnoj trci istrčao maraton za manje od dva sata – za 1:59:30. World Athletics je rekord potvrdio u julu 2026. Prethodni rekord držao je Kelvin Kiptum (2:00:35, Čikago 2023). Čuvena trka Elijuda Kipčogea ispod dva sata u Beču 2019. nije priznata kao rekord jer nije bila zvanična trka.
Kod žena rekord drži Rut Čepngetič sa 2:09:56 (Čikago, 2024), a rekord na trkama samo za žene Tigst Asefa, koja je u Londonu 2026. istrčala 2:15:41. Sava je prosečno trčao tempom od 2:50 po kilometru, što je više od 21 km/h – brže nego što većina rekreativaca može da sprinta 200 metara.
Rekord ne važi na svakoj stazi. Prema pravilima World Athleticsa start i cilj vazdušnom linijom ne smeju biti udaljeni više od polovine dužine trke, a staza od starta do cilja ne sme da se spusti više od prosečno jednog metra po kilometru. Zato vremena sa Bostonskog maratona, koji ima veliki pad i start daleko od cilja, ne važe kao svetski rekordi.
Maraton u regionu: primer Ljubljane
Najveći trkački događaj u Sloveniji je Ljubljanski maraton, koji se održava svake godine u oktobru. Jubilarno, 30. izdanje bilo je 18. oktobra 2026, a organizatori su očekivali oko 22.500 trkača – na prvom izdanju bilo ih je nešto više od 600. Maraton i polumaraton počinju na Slovenskoj cesti i završavaju se na Kongresnom trgu, a trka na 10 km i kraće trke za decu i učenike održavaju se dan ranije.
Za prvi susret sa takmičenjima prikladnije su kraće trke koje tokom cele godine organizuju gradovi i trkački klubovi. Na trci na 10 km ili polumaratonu steći ćete osećaj za gužvu na startu, okrepne stanice i raspoređivanje snage, što vam kasnije na maratonu mnogo pomaže.
Koliko vremena je rekreativcu potrebno za maraton
Konačno vreme zavisi od tempa koji možete da izdržite celom dužinom. Tabela pokazuje šta znači ujednačen tempo na 42,195 km:
| Tempo (min/km) | Vreme na cilju |
|---|---|
| 4:30 | 3:09:52 |
| 5:00 | 3:30:58 |
| 5:30 | 3:52:04 |
| 6:00 | 4:13:10 |
| 6:30 | 4:34:16 |
| 7:00 | 4:55:21 |
Za prvi maraton ne postavljajte preambiciozan cilj. Važnije je ravnomerno istrčati celu razdaljinu i u drugoj polovini ne »udariti u zid«. Većina planova priprema traje nekoliko meseci, a najduži trening obično ne prelazi 30–35 km – punu razdaljinu prvi put istrčite tek na trci.
Česta pitanja
Koliko kilometara ima maraton?
Maraton je dug 42,195 km. Ta dužina važi za sve zvanične maratone na svetu od 1921. godine.
Koliko je dug polumaraton?
Polumaraton iznosi 21,0975 km, što je tačno polovina maratona.
Zašto je maraton dug baš 42,195 km?
Zato što je na Olimpijskim igrama u Londonu 1908. start postavljen kod zamka Vindzor, a cilj ispred kraljevske lože na stadionu. Ta razdaljina je 1921. postala zvanična.
Ko drži svetski rekord u maratonu?
Kod muškaraca Sabastijan Sava sa 1:59:30 (London, 2026), kod žena Rut Čepngetič sa 2:09:56 (Čikago, 2024).
Šta je ultramaraton?
Ultramaraton je svaka trka duža od maratona, dakle od 42,195 km. Česte razdaljine su 50 km, 100 km i trke na vreme, npr. 24 sata.
