{"id":540,"date":"2026-11-02T18:19:00","date_gmt":"2026-11-02T17:19:00","guid":{"rendered":"https:\/\/ntsvet.com\/?p=540"},"modified":"2026-11-02T19:13:00","modified_gmt":"2026-11-02T18:13:00","slug":"koliko-je-dug-maraton","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ntsvet.com\/sr\/koliko-je-dug-maraton\/","title":{"rendered":"Za\u0161to je du\u017eina maratona ba\u0161 42,195 km"},"content":{"rendered":"

Du\u017eina maratona iznosi ta\u010dno 42,195 kilometara<\/strong> (26 milja i 385 jardi). Taj neobi\u010dan broj poti\u010de sa Olimpijskih igara u Londonu 1908. godine, a zvani\u010dno ga je me\u0111unarodni atletski savez potvrdio 1921. Od tada svaka zvani\u010dna maratonska staza na svetu mora biti duga upravo toliko \u2013 nikada manje.<\/p>\n

Ukratko:<\/strong> maraton ima 42,195 km, polumaraton 21,0975 km. Razdaljina je odre\u0111ena u Londonu 1908, a standardizovana 1921. Zvani\u010dne staze se mere kalibrisanim biciklom po najkra\u0107oj mogu\u0107oj liniji, pa vam sportski sat na cilju skoro uvek poka\u017ee ne\u0161to vi\u0161e. Svetski rekord od aprila 2026. iznosi 1:59:30 (Sabastijan Sava). Rekreativac koji tr\u010di tempom 6:00 min\/km sti\u017ee na cilj za oko 4 sata i 13 minuta.<\/div>\n

Koliko je dug maraton u pore\u0111enju sa drugim razdaljinama<\/h2>\n

Na uli\u010dnim trkama naj\u010de\u0161\u0107e se sre\u0107emo sa \u010detiri razdaljine. Maraton je najdu\u017ea standardna disciplina, a sve du\u017ee spada u ultramaratone.<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Razdaljina<\/th>\nKilometri<\/th>\nMilje (otprilike)<\/th>\n<\/tr>\n<\/thead>\n
Trka na 5 km<\/td>\n5<\/td>\n3,1<\/td>\n<\/tr>\n
Trka na 10 km<\/td>\n10<\/td>\n6,2<\/td>\n<\/tr>\n
Polumaraton<\/td>\n21,0975<\/td>\n13,1<\/td>\n<\/tr>\n
Maraton<\/td>\n42,195<\/td>\n26,2<\/td>\n<\/tr>\n
Ultramaraton<\/td>\nvi\u0161e od 42,195<\/td>\nvi\u0161e od 26,2<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Polumaraton je ta\u010dno polovina maratona, pa i on ima \u00bbneokruglu\u00ab du\u017einu. Kada organizatori napi\u0161u \u00bb42 km\u00ab ili \u00bb21 km\u00ab, to je samo pojednostavljenje \u2013 izmerena staza je uvek puna razdaljina.<\/p>\n

Odakle 42,195 km: od legende do Londona<\/h2>\n

Ime trke dolazi od gr\u010dkog grada Maratona. Prema legendi, glasnik Fidipid tr\u010dao je od boji\u0161ta kod Maratona do Atine, objavio pobedu nad Persijancima i zatim iscrpljen umro. Kada su 1896. u Atini odr\u017eane prve moderne Olimpijske igre, u njegov spomen organizovana je trka duga oko 40 kilometara.<\/p>\n

Narednih godina du\u017eina nije bila ujedna\u010dena. Presudne su bile Igre u Londonu 1908: start je preme\u0161ten ispred zamka Vindzor kako bi trku mogla da gledaju kraljevska deca, a cilj je ostao ispred kraljevske lo\u017ee na stadionu Vajt Siti. Staza je tako imala 26 milja i 385 jardi, odnosno 42,195 km. Me\u0111unarodni atletski savez (danas World Athletics) prihvatio je tu razdaljinu 1921. kao zvani\u010dnu du\u017einu maratona.<\/p>\n

Kako se meri zvani\u010dna maratonska staza<\/h2>\n

Zvani\u010dne staze se ne mere GPS-om, ve\u0107 biciklom na \u010dijem je prednjem to\u010dku mehani\u010dki broja\u010d (tzv. D\u017eonsov broja\u010d). On broji obrtaje to\u010dka, a merilac ih pretvara u metre. Po\u0161to se obim to\u010dka menja sa temperaturom i pritiskom u gumi, bicikl se pre i posle merenja kalibri\u0161e na precizno izmerenoj deonici dugoj od 600 do 1000 metara.<\/p>\n

\"Trka\u010d<\/figure>\n

Merilac vozi po najkra\u0107oj liniji<\/strong> kojom mo\u017ee da pro\u0111e trka\u010d \u2013 krivine dakle se\u010de sa unutra\u0161nje strane. Staza nikako ne sme biti kra\u0107a od propisane, pa je u praksi radije nekoliko metara du\u017ea.<\/p>\n

Za\u0161to sat poka\u017ee vi\u0161e od 42,2 km<\/h3>\n

Ve\u0107ina trka\u010da na cilju na satu vidi 42,5 km ili vi\u0161e. Razloga je nekoliko:<\/p>\n